Националната галерија ја најавува Ретроспективната изложба на Димитар Кондовски.
По изминати 30 години од неговата последна средба со македонската културна јавност имаме особена чест и задоволство да го претставиме неговото творештво во објектот Даут пашин амам.
Изложбата ќе трае се до крајот на месец јули 2022 година.
ДИМИТАР КОНДОВСКИ е еден од малкумината македонски ликовни уметници чие творештво остави неизбришлив, длабок и траен белег во времето. Неговиот исклучителен творечки опус е камен-темелник врз кој се гради и доградува современата македонска ликовна уметност.
Кондовски е роден во Прилеп, во 1927 година, а починал во Скопје, во 1993 година. Дипломирал на Академијата за ликовни уметности во Белград, во 1952 година. Во 1958 година бил на студиски престој во Париз, а во текот на 1961/62 година специјализирал ѕидно сликарство во Рим. Од 1952 до 1956 година работел како професор по ликовно воспитување во Скопје. Од 1956 до 1960 година работел како илустратор. Од 1960 до 1972 година бил слободен уметник. Од 1972 до 1980 година бил професор на Педагошката академија во Скопје. Во 1980 година бил избран за професор на Факултетот за ликовни уметности во Скопје, каде работи до 1987 година. Во 1991 година бил избран за член на Македонската академија на науките и уметностите.
Самостојно излагал свои дела во: Скопје и Загреб (со Спасе Куновски), 1957, Рим, 1962, Зрењанин (со Богољуб Ивковиќ), Скопје, 1963 (со Хаџи Бошков), Нови Сад, 1970, Скопје, 1977 (25 години уметничка дејност), Тетово, 1978, Белград, 1978, Прибој, 1978, Њујорк, 1978, Сиетел, 1978, Торонто, 1979, Скопје, 1992 (пристапна изложба во МАНУ). Автор е на голем број тетарски и телевизијски сценографии (над двесте сценографски решенија за телевизиски емисии, за драми, за балетски и оперски претстави), а има опремено и неколку стотици публикации, со повеќе од две иљади илустрации. Еден е од оснивачите на групите Денес и Мугри. Излагал на околу двесте групни изложби во земјата и во странство.
Добитник е на Наградата на Република Македонија 11 Октомври за 1964 година, за сликарство, Наградата 13 Ноември, на Град Скопје, во 1970, Наградата за сликарство Prix National, на Меѓународниот фестивал на уметноста во Кан сир Мер, во 1974 година, во Франција, Наградата Климент Охридски, во 1987 година, како и на многу други награди и признанија.
Својата творечка дејност Кондовски ја надоврзува на две значајни насоки по кои се движи и денес ликовната уметност. Едната детерминанта која го одредува неговото творештво е геометриската апстракција. Таа својот особен израз ќе го најде во геометриската конструкција на неговите дела, користењето сложени математички пресметки за да се постави основната композиција, геометриските модули и канони за одредувањето на пропорциите. Втората детерминанта што го одредува творештвото на Кондовски е сликарството на знакот и симболот. Во неговите дела знакот секогаш поседува високо симболична вредност. Тој уметноста ја разбира како херменевтика, како откривање на шифрата на светот, како пронаоѓање на тајниот клуч на универзумот.
Од почетокот на шеесетите години на 20. век интересот на Кондовски за портретното сликарство се разгранува во две главни насоки – салонски портрет, работен во слободен академски стил и портрет работен со конструктивистичка постапка која ја обединува фигурацијата и апстракцијата преку декоративниот орнамент, каде припаѓаат и сликите со религиска тема (претстави на светители) и автопортретот.
Напоредно со овој главен тек во творечката дејност на Кондовски постојано се јавуваат и разграноци кои во неправилни изблици ја изразуваат неговата потреба да се враќа кон класичниот ликовен израз и ликовната традиција.
Ретроспективната изложба за творештвото на Димитар Кондовски (1927-1993) ќе ги опфати сите периоди од неговата творечка дејност.
Димитар Кондовски зад себе остави импозантен творечки опус со уште несогледани димензии. Од овие причини, целта на оваа изложба е систематизирање на дејноста на овој исклучителен автор и расветлување на оние доминантни аспекти кои ја одредуваат неговата творечка дејност. Ваквиот методолошки приод овозможува увид во сложениот сплет од влијанија, идејно-естетски тенденции и авторски преокупации на уметникот.
Galeria Nacionale shpall Ekspozitën Retrospektive të Dimitar Kondovskit.
Pas 30 vitesh nga takimi i tij i fundit me publikun kulturor maqedonas, kemi nderin dhe kënaqësinë e veçantë të prezantojmë veprën e tij në objektin e Amami Daut Pashë.
DIMITAR KONDOVSKI është një nga artistët e paktë maqedonas, vepra e të cilit ka lënë gjurmë të pashlyeshme, të thella dhe të qëndrueshme në kohë. Puna e tij e jashtëzakonshme krijuese është një gur themeli mbi të cilin ndërtohet dhe ndërtohet arti bashkëkohor maqedonas. Kondovski ka lindur në Prilep në vitin 1927 dhe ka vdekur në Shkup në vitin 1993. Ai u diplomua në Akademinë e Arteve të Bukura në Beograd në vitin 1952. Në vitin 1958 ishte për një vizitë studimore në Paris, kurse gjatë viteve 1961/62 u specializua në pikturë murale në Romë. Nga viti 1952 deri në vitin 1956 punoi si profesor i edukimit artistik në Shkup. Nga viti 1956 deri në vitin 1960 ka punuar si ilustrator. Nga viti 1960 deri në vitin 1972 ai ishte një artist i pavarur. Nga viti 1972 deri në vitin 1980 ishte profesor në Akademinë Pedagogjike në Shkup. Në vitin 1980 u zgjodh profesor në Fakultetin e Arteve të Bukura në Shkup, ku punoi deri në vitin 1987. Në vitin 1991 u zgjodh anëtar i Akademisë së Shkencave dhe Arteve të Maqedonisë. Veprat e veta i ka ekspozuar në mënyrë të pavarur në: Shkup dhe Zagreb (me Spase Kunovskin), 1957, Romë, 1962, Zrenjanin (me Bogoljub Ivkoviqin), Shkup, 1963 (me Haxhi Boshkovin), Novi Sad, 1970, Shkup, 1977 (25 vjet). të veprimtarisë artistike) ), Tetovë, 1978, Beograd, 1978, Priboj, 1978, Nju Jork, 1978, Seattle, 1978, Toronto, 1979, Shkup, 1992 (ekspozitë hyrëse në MANU). Ai është autor i shumë skenografive teatrale dhe televizive (mbi dyqind zgjidhje skenografike për shfaqje televizive, pjesë teatrale, shfaqje baleti dhe opere), dhe ka pajisur disa qindra botime, me më shumë se dy mijë ilustrime. Ai është një nga themeluesit e grupeve Sot dhe Agimi. Ka ekspozuar në rreth dyqind ekspozita grupore brenda dhe jashtë vendit. Fitues i Çmimit të Republikës së Maqedonisë 11 tetor 1964, për pikturë, Çmimi 13 Nëntor, i Qytetit të Shkupit, në vitin 1970, Çmimi Kombëtar Prix për pikturë, në Festivalin Ndërkombëtar të Artit në Kanë Sir Mer, në vitin 1974. , në Francë, Çmimin Kliment Ohridski në vitin 1987, si dhe shumë çmime dhe mirënjohje të tjera.
Kondovski e ndërton veprimtarinë e tij krijuese në dy drejtime të rëndësishme në të cilat lëviz sot arti figurativ. Një përcaktues që përcakton punën e tij është abstraksioni gjeometrik. Ai do të gjejë shprehjen e tij të veçantë në ndërtimin gjeometrik të veprave të tij, përdorimin e llogaritjeve komplekse matematikore për ta vendosur përbërjen bazë, modulet gjeometrike dhe kanonet për përcaktimin e përmasave. Përcaktori i dytë që përcakton veprën e Kondovskit është pikturimi i shenjës dhe simbolit. Në veprat e tij, shenja ka gjithmonë një vlerë të lartë simbolike. Ai e kupton artin si hermeneutikë, si zbulimin e kodit të botës, si gjetjen e çelësit sekret të universit. Nga fillimi i viteve gjashtëdhjetë të shekullit të 20-të, interesimi i Kondovskit për pikturën e portreteve u nda në dy drejtime kryesore – portret sallonesh, i punuar në stil të lirë akademik dhe portret i bërë me procedurë konstruktiviste që bashkon figuracionin dhe abstraksionin përmes ornamentit dekorativ, ku. pikturat i përkasin. me temë fetare (përfaqësime shenjtorë) dhe autoportret. Krahas kësaj rrjedhe kryesore në veprimtarinë krijuese të Kondovskit, vazhdimisht ka degë që në shpërthime të parregullta shprehin nevojën e tij për t’iu kthyer shprehjes artistike klasike dhe traditës artistike.
Ekspozita retrospektive e veprave të Dimitar Kondovskit (1927-1993) do të mbulojë
të gjitha periudhat e veprimtarisë së tij krijuese.

Dimitar Kondovski la pas një opus krijues mbresëlënës ,e dimensione ende të papara. Për këto arsye, qëllimi i kësaj ekspozite është të sistemojë veprimtarinë e këtij autori të jashtëzakonshëm dhe sqarimi i atyre aspekteve dominuese që përcaktojnë veprimtarijnë e tij krijuese. Kjo qasje metodologjike ofron një pasqyrë në grupin kompleks të ndikimeve, prirjet ideo-estetike dhe preokupimet autoriale të artistit.

ИЗВОР :Национална Галерија на Македонија Даут Пашин Амам

НЕМА КОМЕНТАРИ